Nadbubrežne žlezde

Nadbubrežna žležda je parna žlezda sa unutrašnjom sekrecijom. One su smeštene na gornjem polu oba bubrega. Imaju oblik spoljoštene kupe i teže u proseku 5g. Ovaj organ se sastoji iz dva dela, kore i srži. Između ova dva dela postoji samo anatomska, ali ne i funkcionalna veza. Kora je žućkaste boje i zauzima oko 90% zapremine organa, dok je srž mrke boje i čini 10% zapremine organa.

Nadbubrežne žlezde

Nadbubrežne žlezde

Kora nadbubrežne žlezde

Ćelije kore nadbubrega su raspoređene u tri sloja, idući spolja ka unutra: klupčasti pojas (zona glomerulosa); snopovni pojas (zona fasciculata); mrežasti pojas (zona reticularis).

  1. Klupčasti pojas (zona glomerulosa), ćelije ove zone luče mineralokortikoide od kojih je najvažniji hormon aldosteron. Seknretnu aktivnost ovih ćelija kontroliše renin-angitenzin sistem, a ne hipofiza (ACTH).
    Aldosteron reguliše balans vode i elektrolita. On stimuliše resorpciju Na+ jona u distalnim i sabirnim tubulima bubrega, pljuvačnim i znojnim žlezdama, kao i ekskreciju K+ preko bubrega. Pojačana sekrecija aldosterona izaziva hipertenziju, hipokalemiju i metaboličku acidozu.
  2. Snopovni pojas (zona fasciculata), središnji i najveći deo kore. Ćelije ove zone su veoma velike, zovu se još i spongiociti jer sadrže mnoštvo lipidnih kapi koje citoplazmi daju sunđerast izgled. Pod uticajem hipofize (ACTH) spongiociti luče glukokortikoide. Glavni glukokortikoid je kortizol.
    Kortizol reguliše metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, kao i adaptaciju organizma na stresne situacije („hormon stresa“). Deficit kortizola može nastati zbog destrukcije kore nadbubrega (npr. kod Adisonove bolesti) ili zbog hiposekrecije ACTH. Pojačano lučenje kortizola sreće se kod Kušingovog (Cushing) sindroma, koji može biti zavisan ili nezavisan od ACTH.
  3. Mrežasti pojas (zona reticularis) zauzima mali deo kore i gradi njegov unutrašnji, granični pojas sa medulom. U odnosu na ćelije prethodnih zona, ove ćelije su sitnije i sadrže vise lipofuscinskih granula. Pod uticajem ACTH ćelije retikularne zone sekretuju adrenalne androgene.
    Glavni adrenalni androgeni su dehidroepiandrosteron (DHEA) i androstendion.

Srž ili medula nadbubrežne žlezde

Srž čini 1/10 ove žlezde. Funkcionalno predstavlja modifikovani simpatikusni ganglion. Izgradjuju je dve vrste ćelija medulociti i ganglijske ćelije.

  • Medulociti su glavna populacija srži nadbubrega, zadužena za sintezu kateholamina. Drugi naziv za njih je hromafine ili feohromne ćelije jer sadrže granule koje se boje solima hroma. Pored odsustva aksona i dendrita ove ćelije se mogu poistovetiti sa postsinaptičkim neuronima simpatikusa jer su u sinaptičkom kontaktu sa nervnim završecima presinaptičkih SY neurona. Ove ćelije formiraju stubove, odvojene venskim sinusima, u koje izlučuju adrenalin i noradrenalin, koji predstavljaju neurotransmitere u adrenergičkom nervnom sistemu. Ovi neurotransmiteri se oslobađaju u stresnim situacijama i imaju gotovo identično dejstvo koje se ogleda u pripremi jedinke za borbu ili bekstvo. Srž nadbubrega je glavni izvor adrenalina u telu, ali ne i noradrenalina koji se oslobađa od postganglijskih neurona simpatikusa u mnogo većim količinama. Nadbubrežne žlezde sekretuju i dopamin, ali fiziološki učinak cirkulišuće forme ovog hormona/neurotransmitera nije dobro istražen.
  • Ganglijske ćelije su neuroni simpatikusa, smešteni između medulocita u malim grupama. Aksoni ovih ćelija utiču na sekretnu aktivnost žlezdanih ćelija. Pojedini aksoni ovih ćelija ulaze u sastav splanhnikusnih nerava kao ushodna nervna vlakna i moguće je da moduliraju preganglijsku inervaciju nadbubrežnih žlezda.
Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje