Mikoplazma, hlamidija i trihomonas: Urethritis non-gonorrhoica

Urethritis non-gonorrhoica obuhvata sve one uretritise koji nisu uzrokovani bakterijom Neisseria gonorrhoeae, a to su:

Mikoplazma, hlamidija i trihomonas: Urethritis non-gonorrhoica

Mikoplazma, hlamidija i trihomonas: Urethritis non-gonorrhoica

Uretritis izazvan hlamidijom

Uzročnik ovog uretritisa je Chlamidia trachomatis (serotip D-K). Ovo je najčešći negonoroični utretritis i najčešća bakterijska polno prenosiva infekcija. Hlamidije su intracelularni mikroorganizmi pa imaju osobine i bakterija i virusa. Uspevaju da izbegnu intracelularnu imunsku detekciju, a inficirane ćelije su rezistentne na apoptozu. Prenosi se seksualnim putem.

Klinička slika uretritisa kojeg izaziva Chlamidia

Pre svega, potrebno je da znate da period inkubacije za dotičnu infekciju traje 1-3 nedelje.

  • Kod muškaraca bolest se manifestuje oskudnim seroznim iscetkom iz utretre, učestalo i otežanim mokrenjem, svrab i peckanje su slabo izraženi. Kod nekih muškaraca na glansu penisa može doći do pojave erozivne/papulozne promene.
  • Kod žena se ispoljava cervicitisom, sa eritematoznim i edematoznim cerviksom koji krvari na dodir (postkoitalno i intermensturalno krvarenje), mogu se javiti vaginalne smetnje i bol u donjem delu abdomena, kao i znaci uretritisa.
  • Kod oba pola, retko može biti zahvaćen rektum sa anorektalnim bolom i ostalim hlamidijalnim smetnjama.
  • Hlamidijalni konjuktivitis se može javiti kod novorođenčadi prilikom prolaska kroz porođajni kanal inficirane majke.

Zbog oskudne simptomatologije, infekcija često ostane nedijagnostikovana pa poprima hroničan tok sa ozbiljnim posledicama – epididimo-orhitis kod muškaraca, pelvična inflamatorna bolest i vanmaterična trudnoća, sterilitet kod oba pola. Kod predisponiranih osoba hlamidijalna infekcija može biti okidač za nastanak Rajterovog sindroma (uretritis, artritis i konjunktivitis).

Kako postaviti dijagnozu za hlamidijalnu infekciju?

Anamneza, klinička slika, laboratorijsko ispitivanje iz brisa uretre i ejakulata kod muškaraca, brisa cerviksa kod žena ili u urinu kod oba pola predstavljaju „zlatni standard“ lekaru za postavljanje dijagnoze. Koriste se testovi bazirani na amplifikaciji nukleinskih kiselina. Hlamidije rastu samo na ćelijskim kulturama (Makoj ćelije). Mogu se koristiti i direktna imunofluorescencija i ELISA testovi (moguća je unakrsna reakcija sa sličnim bakterijama kao i nepoznanica koliko dugo titar antitela ostaje povišen).

Lečenje hlamidijalne infekcije uretre

Nekomplikovane infekcije lečimo azitromicinom, per os, jedna doza ili doksiciklin per os, tokom 7 dana. Hronična infekcija zahteva dužu primenu antibiotika. Leči se i seksualni partner. Kontrolni test treba uraditi za 4 nedelje od završetka terapije.

Uretritis izazvan mikoplazmama

Uzročnici ovog uretritisa su Mycoplasma genitalium, Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealiticum. Teško je dokazati ulogu mikroplazma u nastanku urogenitalnih oboljenja jer se mogu izolovati iz genitalnog trakta zdravih osoba. Stepen kolonizacije genitalnog trakta povećava se srazmerno broju seksualnih partnera.

Klinička slika uretritisa kojeg izaziva ureaplazma

Period inkubacije za ovu infekciju traje oko 10 dana, bolest može proći asimptomatski ili se javlja oskudan iscedak iz uretre sa dizuričnim tegobama. Mikoplazme se povezuju sa epididimitisom i prostatitisom kod muškaraca, a cervicitisom, bakterijskom vaginozom i pelvičnom inflamatornom bolešću kod žena.

Dijagnoza

Dokazivanje mikoplazme u kulturi pri čemu je važno određivanje količine uzročnika u ispitivanom materijalu.

Lečenje

Azitromicin, per os, jedna doza ili doksiciklin per os, tokom 7 dana. Leči se obavezno i seksualni partner.

Uretritis izazvan trihomonasom

Uzročnik ovog uretritisa je protozoa Trichomonas vaginalis (striktno je anaeroban, može da opstane u sredinama sa pH= 3,5-8, ima afinitet ka epitelu vagine, cerviksa i uretre). Prenosi se seksualnim kontaktom, retko indirektnim putem preko vlažnih predmeta i vode za kupanje. Češće se javlja kod žena.

Klinička slika

Period inkubacije traje 4-30 dana. Kod žena bolest se ispoljava pojavom žućkastog, penušavog vaginalnog sekreta neprijatnog mirisa, kod nekih žena mogu se videti tačkasta krvarenja na cerviksu (izgled jagode). Javlja se svrab i peckanje, a mogu postojati i dizurične tegobe. Komplikacije su pelvična inflamatorna bolest, preomećaj trudnoće i karcinom cerviksa.

Kod muškaraca bolest prolazi asimptomatski ili sa znacima uretritisa koji su slabije izraženi – smetnje pri mokrenju, učestalo mokrenje, svrab i penušavi iscedak na otvoru uretre. Komplikacije su epididimitis i prostatitis.

Dijagnoza

Dokazivanje trihomonasa u nativnom preparatu ili preparatu obojenom po Gimzi, iz materijala uzetog iz vaginalnog sekreta, brisa cerviksa, uretralnog sekreta, ejakulata, ili u sediment urina. Može se primeniti i kultivacija i PCR testovi.

Lečenje

Metronidazol, per os, jedna doza, tokom sedan dana. Tokom terapije treba izbegavati konzumiranje alkohola. Treba lečiti oba partnera.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje