Kolposkopija

Kolposkopija je procedura tokom koje lekar koristi složeni aparat sličan lupi (dvogled) da preglega vaginu i grlić materice. Ako lekar primeti neke nepravilnosti, on ili ona može uzeti mali uzorak tkiva (biopsija) iz cerviksa ili vagine. Uzorkovani uzorak će biti detaljno analiziran pod mikroskopom.

Ovaj postupak se najčešće izvodi kada rezultat PAPA testa nije uredan. Najčešći uzrok neurednog nalaza PAPA testa je prisustvo virusne infekcije u vagini. Virusna infekcija je najčešće uzrokovana humanim papiloma virusom (HPV), takođe mogu biti prisutne i bakterijske, gljivične ili parazitske infekcije (Trichomonas vaginalis). Papa test može biti neuredan i kod menopauzalnih žena. U nekim slučajevima, izmenjene ćelije koje su prepoznate PAPA testom mogu postati prekancerogene ili kancerogene ćelije.

Tokom kolposkopije, lekar koristi aparat sličan dvogledu koji se stručno naziva kolposkop. Aparat omogućava lekaru da vidi promene koje se neće videti golim okom. U savremenijem dobu na kolposkop može da se priključi kamera koja će prikazati snimak vagine i cerviksa na monitoru. Vaš ginekolog će preliti sirćetnu kiselinu ili jod preko vašeg cerviksa što će mu olakšati da identifikuje problematična mesta sa kojeg će verovatno uzeti uzorak tkiva.

Zašto se radi kolposkopija?

Kolposkopija se radi:

  • Kada Vam je PAPA test neuredan. Pomoću ovog postupka će se prepoznati sumnjiva mesta na cerviksu i verovatno će ginekolog uzeti uzorak tkiva (biopsija).
  • Kada je potrebno pregledati upalu ili neki drugi problem (kao što je pregled kondiloma) u vagini ili cerviksu.
  • Kada je potrebno praćenje uspešnosti neke terapije vezane za lečenje bolesti lokalizovane u vagini i na cerviksu.
  • Nakon HPV testa koji pokaže prisustvo HPV tipova visokog rizika.

Kako se pripremiti?

Obavestite Vašeg ginekologa:

  • Ako ste u drugom stanju ili za isto postoji mogućnost. Krvna slika i pregled urina se može uraditi pre kolposkopije da se utvrdi prisustvo ili odsustvo trudnoće. Kolposkopija je bezbedna tokom trudnoće. Ako ginekolog proceni tokom kolposkopije da je potrebno uraditi biopsiju, šanse da će biti bilo kakva šteta na bebu su veoma male. Ali možete imati malo obilnije krvarenje nakon biopsije. Kolposkopija se može ponoviti za oko 6 nedelja nakon porođaja.
  • Ako pijete neke lekove. (npr. aspirin, varfarin…)
  • Ako ste alergični na neke lekove.
  • Ako imate nekad problem sa krvarenjem (npr. iz nosa).
  • Ako ste nekada lečili neke vaginalne, cervikalne ili karlične infekcije ili upale.

Izbegavajte seksualni odnos 24h pre kolposkopije. Takođe, nemojte ništa stavljati u vaginu (tampone, vaginalne lekove). Kako biste izbegli nelagodnost tokom kolposkopije ispraznite vašu bešiku pre ovog postupka.

Ako želite da izbegnete bol u toku biopsije porazgovarajte sa Vašim ginekologom o anesteziji.

Nemojte zakazivati kolposkopiju kada imate menstruaciju. Krvarenje će otežati posao ginekologa i tako će postojati veće šanse da Vaš ginekolog pogreši. Najbolji period za izvođenje kolposkopije je 8 do 12 dana nakon početka poslednje menstruacije.

Kako se radi kolposkopija?

Kolposkopiju obično radi ginekolog ili student koji usavršava tehniku kolposkopije. Ako se uzorkuje deo tkiva (biopsija), uzorak će pregledati patolog.

Pre testa ćete morati da skinete sve ispod struka. Vi ćete onda leći na leđa i noge ćete staviti u naslon.

Ginekolog će Vam aplikovati aparat (spekulum) u vaginu kojim će blago proširiti vaginalni kanal kako bi omogućio lakši pristup unutrašnjem zidu vagine i grliću materice.

Zatim će lekar natopiti vatu u sirćetnu kiselinu ili jod kojom će premazati cerviks i unutrašnji kanal vagine. Nakon toga će kolposkopom posmatrati premazana mesta.

Ako ginekolog pronađe tkivo sumnjive građe, on će uzorkovati taj deo tkiva. Ovo se zove cervikalna biopsija. Uzorkovano tkivo će analizirati patolog, a njegova dijagnoza će Vam reći da li imate ili nemate karcinom na cerviksu.

U nekim slučajevima je potrebno uzorkovati tkivo iz cervikalnog kanala. Cervikalni kanal se ne može videti kolposkopom ali se može videti nekom drugom aparaturom. Ovaj postupak se zove endocervikalna kiretaža (ECC).

Kolposkopija i biopsija cerviksa obično traje oko 15min.

Kakav je osećaj?

Vi se možete osećati nelagodno kada Vam ginekolog aplikuje spekulum u vaginu. Tokom biopsije možete imati male grčeve i blage bolove.

Opasnosti

U retkim slučajevima, nakon biopsije grlića materice se može pojaviti infekcija ili krvarenje. Krvarenje se obično može zaustaviti pomoću specijalizovane tečnosti ili stavljanjem tampona na to mesto.

Šta raditi posle kolposkopije?

Ako Vam je ginekolog radio i biopsiju, verovatno ćete osećati blagi bol nekoliko dana posle (dan ili dva). Krvarenje ili krvarenje sa sekretom je normalna pojava u narednih nedelju dana nakon biopsije. Krv može biti tamne boje. Izbegavajte seksualni odnos i korišćenje tampona nedelju dana. Ovo će ubrzati proces zarastanja rane na Vašem grliću materice. Preporučljuvo je napraviti malu pauzu sa treninzima (dan ili dva) nakon kolposkopije.

Rezultati

Kolposkopija je samo postupak tokom kojeg Vaš ginekolog makroskopski pregleda Vaš vaginalni kanal i cerviks. Vaš ginekolog će Vam reći njegove prognoze na osnovu onog što je video tokom ovog postupka. Labaratorijski rezultati biopsije tkiva će Vam reći tačnu dijagnozu i oni će stići nakon nekoliko dana.

Uredan nalaz značenje

Sirćetna kiselina ili jod ne pokazuju sumnjiva područja abnormalnog tkiva. Vaginalni kanal i cerviks izgledaju normalno.

Patološkom analizom pod mikroskopom uzorkovanog tkiva nisu pronađene abnormalne ćelije.

Abnormalni nalaz značenje

Sirćetna kiselina ili jod pokazuju područja sa abnormalnim tkivom. Ranice ili neke druge strukture (kondilomi) se nalaze u ili oko cerviksa.

Analizom uzorkovanog tkiva je pronađen karcinom ili ćelije koje će se tek razviti u karcinom.

Šta sve može da utiče na rezultate?

Rezultati Vam neće biti od pomoći:

  • Ako ste imali sex 24h pre kolposkopije i biopsije.
  • Ako ste koristili tampone i vaginalne kreme 24h pre testa.
  • Ako imate menstruaciju u toku izvođenja ovog postupka.
  • Ako je prisutna infekcija u vagini ili cerviksu.
  • Ako ste u menopauzi, jer hormonalni disbalans može uticati na rezultate.

Zaključak

Kolposkopija se obično ne radi kao skrining test kod žena sa visokim rizikom za razvitak cervikalnog karcinoma. PAPA test je test prvog izbora u ovim slučajevima. Kolposkopija Vam i Vašem lekaru može pružiti više informacija ako Vaš PAPA test nije uredan.

Ako Papa test, kolposkopija i rezultati biopsije pokažu različite rezultate, potrebno je uraditi sve još jednom.

Žene sa HIVom imaju daleko veću šansu da dobiju rak grlića materice.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

2 • Pitanja i odgovori

  1. Papa test je uredan druga grupa.Ali doktorka zeli da radi biopsiju i ecc jer imam aw epitele na grlicu.I krvarim posle odnosa vec sest meseci.Imam ranicu na grlicu koja se prati vec ,godinu ipo.Pre toga sam 2010 radila krioterapiju,ali se rana ipak vratila.Pa me zanima vase misjenje sta moze biti uzrok?

Napišite Vaš odgovor/pitanje