Imunitet sa aspekta biohemije

U toku evolucije humani organizam je razvio dva sistema odbrane, nespecifični i specifični.

Koja je primarna funkcija imuniteta?

Specifični sistem odbrane koji se sveobuhvatno naziva imuni sistem, je specijalizovani ćelijski sistem rasprostranjen u čitavom organizmu čiji je prvenstveni zadatak prepoznavanje mikroorganizama, razgradnja mikroorganizama i njihova eliminacija.

Pored toga imuni sistem ima sposobnost da razlikuje strane od sopstvenih molekula pa tako i prodor u organizam drugih stranih molekula koji nisu u sastavu bakterija skoro obavezno izaziva imuni odgovor. Pomoću imunog sistema organizam eliminiše i sopstvene ćelije u kojima se obrazuju neuobičajeni molekuli, na primer maligne ćelije, transplantirane ćelije, pa čak i sopstvene izmenjene ćelije u toku automunih procesa.

Kako imuni sistem razlikuje strane od sopstvenih ćelija?

Imunološki sistem organizma se sastoji od dve osnovne komponente: B limfocita i T limfocita. B limfociti uglavnom potiču iz koštane srži dok su T limfociti timusnog porekla. B limfociti preko blastne transformacije prelaze u plazma ćelije koje su odgovorne za sintezu cirkulišućih, humoralnih antitela koja pripadaju klasam imunoglobulina. T ćelije učestvuju u mnogim imunološkim procesima koji su posredovani mehanizmom celularnog imunološkog odgovora. Iz toga proizilazi da imuni sistem obuhvata dva mehanizma imunološke odbrane, Humoralni imunitet i Celularni imunitet.

Humoralni imunitet predstavljaju specifična antitela koja se sintetišu u B limfocitima ili plazma ćelijama, koja se vezuju za antigene, inaktiviraju ih, i u saradnji sa sistemom komplementa razaraju. Antitela hemijski pripadaju specifičnoj vrsti proteina označenih kao imunoglobulini.

Za celularni imunitet su odgovorni T limfociti koji imaju specifične receptore na svojoj površini, koji ima omogućuju prepoznavanje, vezivanje i razaranje antigena. Oni se razvijaju u timusu a imaju ključnu ulogu u imunitetu, jer pomažu i b limfocitima u produkciji antitela.

Proces imunološke odbrane i njegovi poremećaji se detaljno izučavaju u okviru drugih nauka, imunologije i patološke fiziologije. Biohemija proučava samo biohemijske aspekte ovog procesa, odnosno oni delovi procesa koji se ne mogu razumeti bez detaljnog biohemijskog objašnjenja. Tu se pre svega misli na proces humoralnog imuniteta u kojem organizam kao odgovor na unetu stranu supstancu sintetiše takve proteine koji su potpuno komplementarni prema toj supstanci i mogu za nju da se specifično vežu. S obzirom da je mogući broj stranih supstanci ogroman, postavlja se pitanje kojim mehanizmima organizam uspeva da prepozna stranu materiju sa kojom nikada nije bio u kontanktu, i u roku od nekoliko dana započne sintezu takvih proteina za koje ne postoji genetska informacija. U vezi sa tim postavlja se i pitanje na koji način se proteini vežu za bakteriju i dovode do njenog uništenja.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje