Hepatitis B

Virus hepatitisa B uzrokuje akutnu (kratkotrajnu) infekciju jetre koja može izazvati pojavu simptoma ili proći asimptomatski. U određenom broju slučajeva akutna infekcija prelazi u hronični (dugotrajni) oblik hepatitisa B. Dosta obolelih od hepatitisa B se osećaju dobro ali su i dalje zarazni i mogu preneti infekciju drugima. U nekim slučajevima se javljaju teža oštećenja jetre. Virus se najčešće prenosi seksualnim putem, korišćenjem istih igala i sa majke na plod.

Funkcije jetre

Jetra je organ koji se nalazi u gornjem desnom delu abdomena. Naziva se „laboratorijom“ organizma zbog svojih mnogobrojnih funkcija koje uključuju:

Šta je hepatitis B?

Hepatitis predstavlja zapaljenje jetre. Uzroci su mnogobrojni. Najčešće nastaje usled prekomerne konzumacije alkohola, različitih lekova i infekcija, uglavnom izazvanih virusima. Uzrokovan je virusnom infekcijom virusa hepatitis B. Prenosi se krvotokom, izaziva infekciju i oštećenje jetre.

Veliki broj populacije je zaražen iako se tačan broj ne zna.

Kako se prenosi?

  • Sa majke na plod (vertikalna transmisija). Vrlo čest vid prenosa i najčešće se dešava u toku porođaja, tj. prolaska bebe kroz porođajni kanal.
  • Sa osobe na osobu (horizontalna transmisija). Najčešći vid je putem nezaštićenih seksualnih odnosa jer virus se može preneti putem vaginalnog sekreta i semene tečnosti. Drugi način je putem zaražene krvi (dovoljna je mala količina krvi i mala oštećena površina na koži, putem transfuzije ili deljenja kašika, četkica za zube, brijača ili ujedom zaražene osobe).

Simptomi

Infekcija se javlja u dve faze:

  • Akutna infekcija (kratkotrajna). Simptomi se javljaju nakon perioda inkubacije od početka infekcije (1-6 meseci). Uključuju:

Simptomi akutnog hepatitsa B se povlače nakon par nedelja kada se bolest dovede u kontrolu ili se virus eliminiše iz organizma. Retko dolazi do razvoja ozbiljnog (fulminatnog) akutnog hepatitisa koji je opasan po život.

Međutim, u najvećem broju slučajeva simptomi nisu prisutni ili obuhvataju simptome slabijeg gripa.

U većini slučajeva imuni sistem uništava viruse i organizam se očisti u periodu od 3 do 6 meseci. Tada osoba nije više zarazna i nema simptome.

Ređe dolazi do prelaska u hronični hepatitis B, dugotrajnu infekciju. Kod beba se uglavnom javlja hronični hepatitis B.

  • Hronična infekcija (dugotrajna). U ovom slučaju moguće su sledeće opcije:
    • Kod svake druge/treće osobe simptoma nema; virus je prisutan u organizmu ali ne izaziva oštećenje jetre i drugih organa. To se naziva hronični inaktivni hepatitis B. Često se dešava da pacijent ne zna da je zaražen, nema simptome, ali i dalje može da prenese virus drugim osobama. Često se dešava da se organizam sam očisti od virusa kroz nekoliko godina.
    • Kod nekih ljudi se javlja perzistentna inflamacija jetre koja se često naziva hronični aktivni hepatitis B. Simptomi uključuju:
      • Bolove u mišićima
      • Umor
      • Mučninu
      • Gubitak apetita
      • Intoleranciju alkohola
      • Bolove ispod desnog rebarnog luka
      • Žuticu
      • Depresiju
    • Kod nekih ljudi se razvija ciroza jetre. Stanje u kojem dolazi do stvaranja ožiljaka u tkivu jetre i do gubitka njene funkcije. Ovo stanje se razvija godinama.
    • Kod malog broja ljudi sa cirozom jetre dolazi do razvoja kancera ili rak jetre.

Dijagnoza

  • Krvne analize. Obuhvataju procenu funkcionalnog stanja jetre praćenjem koncentracije enzima jetre (AST i ALT) ili prisustva površinskih hepatitis B antigena (HbsAg) u krvi. Mogu se koristiti i za procenu postojanja imuniteta protiv virusa hepatitis B.
  • Ultrazvuk jetre
  • Biopsija jetre
  • Drugi testovi se takođe mogu raditi ukoliko se razviju različite komplikacije.

Lečenje

Terapija za akutnu infekciju. Ne postoji terapija koja eliminiše virus iz organizma, tako da se ona zapravo sastoji u ublažavanju pratećih simptoma infekcije (kao na primer konzumiranje većih količina tečnosti da bi se izbegla dehidratacija). Ne postoji terapija koja spečava prelazak akutnog u hronični oblik hepatitisa.

Terapija za hroničnu infekciju. Ona obuhvata odlaganje ili prevenciju razvijanja komplikacija infekcije, cilj je smanjiti aktivnost virusa. Najčešća su dva oblika:

  • Interferon (bori se protiv infekcije i jača imunološki sistem)
  • Antivirusni lekovi (sprečavaju razmnožavanje virusa u telu; Lamivudin, Adefovir, Tenofovir, Entecavir)

Terapija je dugotrajna, uzima se godinama.

Neželjeni efekti lekova su mogući, stoga se stanje mora pratiti redovnim analizama krvi.

Transplantacija jetre u situacijama uznapredovale ciroze jetre.

Prevencija

  • Vakcinizacija (trebala bi biti dostupna svima koji su povećanom riziku za razvoj infekcije; na primer ljudi koji žive u zajednici a jedna osoba je zarežena)
  • U slučaju izlaganja virusu obratiti se doktoru u najkraćem roku radi dobijanja injekcija antitela i početka imunizacije (može sprečiti u potpunosti razvoj infekcije)
  • Ukoliko je majka zaražena, beba odmah nakon porođaja dobija injekciju antitela u cilju sprečavanja infekcije.

Vakcinacija (vakcina protiv Hepatitis B virusa)

Ljudi koji su u povećanom riziku za razvijanje infekcije bi trebalo da se vakcinišu. Vakcina se koristi i kao prevencija ukoliko ste bili izloženi virusom hepatitisa B, na primer, ubod zaraženom iglom. Analizom krvi saznajete da li ste imuni na infekciju.

Kome je potrebna imunizacija?

Grupe sa povišenim rizikom:

  • Medicinske sestre
  • Doktori
  • Zubari
  • Medicinski laboratorijski tehničari
  • Osobe zadužene za čišćenje zdravstvenih ustanova
  • Pogrebnici
  • Zatvorski čuvari
  • Policajci
  • Vatrogasci
  • Intravenski narkomani (i njihovi partneri i deca)
  • Osobe koje često menjaju seksualne partnere
  • Osobe koje su u bliskom kontaktu sa zaraženim osobama
  • Osobe koje redovno primaju transfuzije krvi
  • Osobe sa određenim bolestima jetre i bubrega
  • Zatvorenici
  • Prilikom putovanja u zemlje sa povišenim procentom zaraženih
  • Bebe zaraženih majki

Kalendar vakcinacije

Za punu zaštitu potrebne su 3 doze vakcine. Druga doza se najčešće daje mesec dana nakon prve a treća pet meseci nakon druge doze.

Nakon treće doze, u periodu od jednog do četiri meseca potrebno je uraditi analizu krvi, da bi se utvrdilo da li posedujete antitela protiv virusa hepatitis B, tj. da li imunizacija uspela.

Postoji mogućnost da nakon pet godina bude potrebna dodatna doza vakcine.

Ubrzana imunizacija može biti potrebna u određenim situacijama i podrazumeva davanje 3 doze u razmaku od mesec dana. Ili još brži raspored, kada se druga doza daje sutradan a treća 21 dan nakon prve. Ovaj raspored se koristi kada je potrebno brzo stvaranje imuniteta, na primer pri putovanjima ili deljenju igli za unos droga. Ovaj vid vakcinacije nije uglavnom dovoljan za dugotrajnu imunizaciju ukoliko se četvrta doza ne primi 12 meseci nakon prve. Doktor će Vam odrediti najbolji raspored vakcinacije u skladu sa okolnostima.

Neželjene reakcije na vakcinu se javljaju u vidu otoka i crvenila na mestu uboda ili blage temperature i simptoma gripa par dana nakon vakcinacije.

Ukoliko se nađete u situaciji sa povišenim rizikom za razvoj infekcije neophodno je u što kraćem roku obratiti se doktoru!

Imunizaciju ćete započeti odmah, primanjem vakcine koje je vrlo efikasna kada se primi neposredno posle izloženosti virusu. Zatim, u dogovoru sa Vašim doktorom ćete dobiti najbolju terapiju i raspored vakcinacije za Vas i Vaš konkretan slučaj.

Bebe inficiranih majki primaju prvu vakcinu odmah nakon porođaja (u prvih par dana života). Sledeće doze se primaju sa starošću bebe 1 mesec, 2 meseca i 12 meseci. Trudnice i žene koje doje takođe mogu primiti vakcinu, tada je imunizacija neophodna.

Ukoliko ste zaraženi virusom hepatitis B

  • Izbegavajte seksualne odnose (naročito bez korišćenja prezervativa!)
  • Ne delite sa drugima ni jedan vid insercionih elemenata poput igli
  • Ne donirajte krv ili semenu tečnost
  • Ne delite sa drugima četkice za zube ili brijače
  • Povedite računa o ishrani
  • Ne konzumirajte alkohol
Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

1 • Pitanja i odgovori

  1. Zanimljivo je da nigdje ne spominjete da se može zaraziti hepatitisom i na operacionom stolu ili kod zubara i to je na prvom mjestu pa onda neke druge stavke kao što je seks,seks nije ni na drugom mjestu jer na drugom mjestu su igle i krv a u seksu nema ni igli niti krvi,budimo realni gdje ste sve pokupili ove informacije,pitajte ponekada i pacijente odakle im hepatitis a ne samo doktore koji govore samo jedno te isto i više puta nemaju pojma kada je hepatitis u pitanju,čast pojedincima.

Napišite Vaš odgovor/pitanje