Glikogen

          Kao što je skrob rezerva ugljenih hidrata u biljnom svetu, tako je i glikogen rezerva ugljenih hidrata u životinjskom svetu, pa i u čoveka. Ima ga u ćelijama više tkiva, ali je glavni depo smešten u jetri i mišićima.

          Hidrolizom daje glukozu. Struktura mu je vrlo slična strukturi amilopektinske komponente skroba. Lanci vezanih molekula glukoze su razgranati još više nego u amilopektinu. Tip međusobnih veza glukoze je isti kao kod skroba, naime α-1-4 i α-1-6, tj. ostvarena je veza između prvog C-atoma jedne α-glikopiranoze sa četvrtim C-atomom druge α-glukopiranoze, te u toku hidrolize nastaje maltoza kao i kod skroba. Međusobna povezanost lanca pri granaju se uspostavlja između prvog C-atoma α-glukopiranoze koja se nalazi na kraju jednog lanca sa šestim C-atomom bilo koje glukopiranoze drugog lanca. Na slici je predstavljena veoma razgranata molekula glkogena na kojoj tačkice predstavljaju molekule glukopiranoze povezane α-1-4 O-glikozidskom vezom. Uvećano je prikazano mesto grananja na kome se jasno vidi da se grana tj. pobočni lanac polimera glukoze vezuje za stablo preko šestog C-atoma gradeći α-1-6 O-glikozidnu vezu. Važno je napomenuti da i za sintezu i za razgradnju ove dve veze postoje posebni enzimi o čemu će docnije biti govora.

          Sa jodom glikogen daje crveno-mrku boju. Sa fenil-hidrazinom ne obrazuje osazone, niti pokazuje redukcione moći. Rastvorljiv je u vodi u kojoj gradi kolidni rastvor. Optički je aktivan i skreće ravan polarizacije svetlosti na desno.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>