Fizikalna Medicina: Značaj Fizikalne Terapije

Fizikalna medicina predstavlja medicinsku disciplinu koja se bavi proučavanjem i primenom raznih fizičkih agenasa u svrhu profilakse, dijagnostike, terapije, metafilakse i medicinske rehabilitacije.

Fizički agensi predstavljaju različite oblike fizičke energije koji deluju na čovekov organizam. Dele se na prirodne agense (vazduh, voda, sunčeva svetlost, toplota, hladnoća, zvuk) i veštačke agense (elektricitet, svetlosna energija, toplotna energija, zvučna energija) Upotreba jonizirajućih zračenja ne spada u sklop fizikalne medicine.

Podela fizikalne medicine

Postavite pitanje studentima medicine BUDI ZDRAV PRODUZI ZIVOT Twitter

1 Fizikalna profilaksa

Delovanje vazduha, vode, sunčeve svetlosti i pokreta ljudskog tela u prirodi u cilju unapređenja zdravlja, podizanja otpornosti organizma, održavanja psihofizičke kondicije itd. (npr. sunčanje, plivanje, sportovi).

2 Fizikalna dijagnostika

Fizikalna dijagnostika obuhvata primenu fizičkih agenasa u dijagnostičke svrhe. To su pokret (odreživanje obima pokretljivosti zglobova, manuelni mišićni test), toplota i hladnoća (ispitivanje senzibiliteta), električna energija (EEG, EKG, EMG), laser, ultrazvuk, itd.

3 Fizikalna terapija

Fizikalna terapija je najvažniji deo fizikalne medicine. Poreklo njenog naziva je u grčkim rečima: „fizis“ – priroda i „terapeio“ – lečenje, te joj samo ime kaže da se bavi primenom fizičkih agenasa u svrhu: terapije, metafilakse (sprečavanja pogoršanja i recidiva oboljenja) i medicinske rehabilitacije.

Fizikalna terapija podrazumeva primenu raznih fizičkih agenasa, najčešće preko kože, ređe preko sluznice, u cilju delovanja na ekstero i proprioceptore, i postizanja lokalnih i opštih reakcija našeg organizma. Pri tome se mora voditi računa da se ovi agensi primenjuju u adekvatnoj dozi, kako bi se njihovo dejstvo kretalo u opsegu fizioloških varijacija. Fizikalna terapija se može smatrati metodom lečenja zasnovanoj na principu akcije i reakcije – akcija je dejstvo draži, odnosno fizičkog agensa, na koju organizam reaguje na odgovarajući način.

Ciljevi i zadaci fizikalne terapije

Fizikalna terapija je pre svega simptomatska terapija. Usmerena je na ublažavanje postojećih simptoma, prvenstveno deluje analgetički i sedativno, a njeni glavni ciljevi su:

  • Poboljšanje funkcija pojedinih aparata i sistema čovečijeg organizma kroz uspostavljanje autoregulacije i kompenzacije.
  • Obezbeđenje regulacije spolja u uslovima odustva autoregulativnih i kompenzatornih mehanizama.

Zadaci fizikalne terapije su:

  • Smanjenje ili otklanjanje bola (Bol u leđima – Lumbago)
  • Poboljšanje lokalne cirkulacije, a time i trofike i metabolizma
  • Smanjenje edema (resoprpcijom i sprečavanjem stvaranja ekstravazata)
  • Antiinflamatorno delovanje kod akutnih upala
  • Otklanjanje rezidua kod hroničnih upala
  • Povećanje elastičnosti mekih tkiva
  • Uspostavljanje funkcije oduzetih nerava
  • Sprečavanje stvaranja ili stvaranje manjih ožiljaka
  • Sprečavanje i otklanjanje skraćenja mišića i kontraktura
  • Motorna reedukacija posle oduzetosti ili dužeg inaktiviteta
  • Poboljšanje koordinacije pokreta
  • Uspostavljanje automatizacije i stereotipa pokreta.

Podela fizikalne terapije

Prema vrsti fizičkog agensa koji koristi fizikalna terapija se deli na sledeće oblasti:

  • Kineziterapija – kinetička energija nastala kontrakcijom skeletnih mišića pri terapeutskim vežbama.
  • Elektroterapija – električna energija u vidu galvanske, niskofrektvente i visokofrekventne struje.
  • Magnetna terapija – koristi magnetna polja dobijena iz elektromagneta i permanentih magneta.
  • Termoterapija – toplotna energija u vidu fototerapije (infracrveni zraci), visokofrekventne struje, hidroterapije, krioterapija, itd.
  • Fototerapija – veštački dobijena svetlosna energija (UV zraci).
  • Laser terapija – koristi infracrvene zrake određene talasne dužine.
  • Sonoterapija – zvučna energija sa frekvencom iznad 16 KHz (ultrazvuk).
  • Hidroterapija – fizičko dejstvo vode (termičko i mehaničko).
  • Helioterapija – sunčeva svetlost.
  • Balneoterapija – koristi mineralno-lekovite vode i peloide (lekovita blata).
  • Talasoterapija – koristi morsku vodu i vazduh.
  • Klimatoterapija – koristi razne klimatkse faktore.
Fizikalna Medicina: Značaj Fizikalne Terapije

Fizikalna Medicina: Značaj Fizikalne Terapije

Osim navedenih oblasti u fizikalnu terapiju se ubraja još i:

  • Masaža
  • Manuelna terapija
  • Terapija radom
  • Terapijski sport i rekreacija.

Podela fizikalne terapije u odnosu na izvor energije koji koristi jeste na: aparatu fizikalne terapije (koristi savremena aparate kod kojih se kao pogonska energija koristi električna energija, a ona se u aparatu transformiše u druge oblike energije (npr. toplotna, svetlosna, mehanička, magnetna), i bezaparaturnu fizikalnu terapiju (koristi razne medijume za prenos toplote – vazduh, vodu, pesak, parafin, peloid, zatim pokret u kineziterapiji, masaži i manipulacijama; hidroterapija).

Način delovanja fizikalne terapije

U okviru fizikalne terapije, razni fizički agensi deluju uglavnom na kožu, a preko kože i na brojne receptore, nadražajno ili inhibitorno, zavisno od vrste i intenziteta delujućeg agensa. Receptori i adekvatne draži sa kojima deluju fizički agensi su:

  • Mehanoreceptori (pritisak i deformacija kože)
  • Termoreceptori (toplo, hladno)
  • Nociceptori (receptori za bol – hemijske supstance oslobođene pod dejstvom intenzivnih mehaničkih, termičkih, hemijskih ili električnih draži)
  • Mišićna vretena – proprioceptori (istezanje ekstrafuzalnih ili kontrakcija intrafuzalnih mišićnih vlakana)
  • Goldži tetivna telašca – proprioceptori (povećanje tenzije u mišićima pri kontrakciji)
  • Slobodni nervni završeci – proprioceptori (pokret).

Vrste draži koje se koriste u okviru fizikalne terapije

  • Kinetička (kinezi terapija, hidro terapija, terapija radom, sport i rekreacija)
  • Elektrohemijska (galvanska struja, niskofrekventna struja)
  • Fotohemijska (ultrazvuk, helioterapija)
  • Mehanička (hidrokinetičke procedure, masaže, manuelne terapija, sonoterapija)
  • Hemijska (balneoterapija)

Organizma je u odnosu na okolinu u stalnom međudejstvu i sposoban je za održavanje unutrašnje ravnoteže. Ukoliko se ta ravnoteža poremeti, uključuju se autoregulacioni mehanizmi radi uspostavljanja prvobitnog stanja. Ukoliko autoregulacioni mehnizmi nisu dovoljni, neophodna je regulacija spolja, kako ne bi došlo do patoloških poremećaja. U tom cilju se koriste razni fizički agensi u okviru fizikalne terapije, i u tome je glavna svrha njene primene.

Bez obzira na to koji oblik energije deluje, on dovodi do dve vrste dejstva:

Primarno (fiziko-hemijsko) dejstvo

Odražava se na aktivnost ćelija tkiva na koje fizički agens deluje. To su:

  • Jonski efekat (kataforeza: kretanje jona, elektroforeza: kretanje koloidnih čestica, elektroosmoza: promena koncentracije jona u ćelijama).
  • Termički efekat (površinsko i dubinsko zagrevanje.

Sekundarno (fiziološko) dejstvo

Pod dejstvo gore navedenih primarnih efekata, nastaju promene u organizmu, lokalne i sistemske, i tkao nastaje terapijski efekat. Biološka reakcija koja pri tome nastaje zavisi od:

  • Vrste primenjene energije
  • Trajanja i inteziteta delovanja
  • Mesta delovanja
  • Reaktivnih sposobnosti organizma

Reakcija je uglavnom nespecifična, npr. pokret, toplota, električna struja, masaža, izazivaju u suštini iste cirkulatorne promene u vidu aktivne i sekundarne hiperemije, brže cirkulacije (bolje trofike i metabolizma), povećane propustljivosti zidova krvnih sudova, analgezije itd. Ova dejstva su ispoljena uglavnom lokalno, ali se sa kože i potkožnog tkiva mogu proširiti, u vidu konsenzualne reakcije, humoralnim i refleksnim putem, na veća područja kože, druga tkiva (mišiće, tetive, periost, ligamenti, zglobne čaure), i organe (kutovisceralni refleks – poboljšanje funkcije određenih organa stimulacijom odgovornih područja na koži). Od sistemskih efekata bitno je spomenuti da unutar 24h od dejstva fizičkih agenasa dolazi do opšteg vegetativnog preobražaja. Pri tome se razlikuju dve faze, prva simpatikotona, i druga parasimpatikotona, u toku koje po pravilu nastaju željene reakcije na primenjenu draž. Dolazi do regulacije turgora kože, mišićnog tonusa, pulsa, krvnog pritiska, frekvencije i dubine disanja, održavanja toplote, metabolizma… Osim vegetativnih reakcija, dolazi i do dejstva na limbički sistem (emocije, raspoloženje…). Bitno je naglasiti da ponavljanje jedne draži dovodi do privikavanja na tu draž (osim na receptorima za bol), i zbog toga je neophodno broj procedura u jednoj seriji fizikalne terapije ograničiti na 10-15, a između pojednihih serija potrebne su pauze od 1-2 nedelje.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje