Epiduralna anestezija

Epiduralna anestezija ili samo epidural, predstavlja injekciju koja se daje u leđa i prekida sve osećaje u određenom delu tela.

Epiduralna anestezija

Foto: https://www.news-medical.net/health/Epidural-Anesthesia-Side-Effects.aspx

Kada se koristi epiduralna anestezija?

Najčešća upotreba epiduralne anestezije je u sledećim situacijama:

  • Prilikom porođaja, vaginalnog i carskim rezom
  • Prilikom određenih operacija
  • Nakon određenih operacija

Steroidni lekovi (kortikosteroidi) se takođe mogu davati u vidu epiduralne injekcije i to se primenjuje kod bolova u leđima i nogama usled išijasa ili prolapsa intervertebralnog diska – diskus hernija.

Priprema za epiduralnu anesteziju

Sva pitanja ili nedoumice koje imate u vezi epiduralne anestezije raspravite sa Vašim doktorom ili anesteziologom koji će Vam aplicirati epidural. Obavezno ih obavestite o svim lekovima koje konzumirate, dakle iznesite celu Vašu terapiju koju primenjujete duži ili kraći vremenski period.

U određenim situacijama postoji mogućnost propisivanja posebnog režima ishrane, pića i primene lekova pre epiduralne anestezije.

24h nakon epiduralne anestezije osoba je nesposobna za vožnju automobila, imajte to na umu!

Aplikovanje epiduralne anestezije

Epiduralnu anesteziju daje specijalista, već spomenuti, anesteziolog.

Prilikom primanja epiduralne anestezije pacijenti su uglavnom budni, dok u nekim operacijama se daje pod generalnom (opštom) anestezijom.

Procedura:

  • Postavljanje braunile na gornjem ekstremitetu (za infuziju, tj. davanje tečnosti)
  • Položaj za epidural – ili sedeći sa nagnutim telom napred, ili ležeći na boku sa nogama ka grudima.
  • Lokalna anestezija se daje na mestu gde će biti davana epiduralna kako bi se obezbolila procedura.
  • Postavljanje katetera u donji deo leđa.
  • Aplikovanje analgetika i anestetika kroz kateter.

Procedura davanja epiduralne anestezije je često neprjatna ili čak bolna.

Epidural se može aplikovati u različite delove kičme u zavisnosti od područja koje želimo da obezbolimo.

Potrebno je da prođe 20-30 minuta dok lekovi ne počnu da deluju.

Grudni koš, abdomen (stomak) i noge mogu biti utrnuti za vreme epiduralne anestezije, dok je u nogama prisutan osećaj slabosti.

Dok se kateter nalazi postavljen u leđima (u epiduralnom prostoru) koristi se za dopunjavanje anestezije, što se može uraditi ručno ili putem pumpice.

Ukoliko je u pitanju porođaj, kateter ostaje nekoliko sati, dok traje sam porođaj. Ukoliko je u pitanju neka veća operacija može ostati i nekoliko dana.

Mobilne (pokretne) epiduralne anestezije –koriste manje doze lekova i omogućavaju trudnici da hoda tokom porođaja.

Oporavak od epiduralne anestezije

Kada se zaustavi kontinuirano davanje epiduralne anestezije kroz epiduralni kateter, utrnjenost tj. oduzetost se nastavlja nekoliko sati, dok polako slabe efekti anestezije.

Oporavak prvenstveno podrazumeva ležanje (ili sedenje) sve dok se osećaj u nogama ne povrati. Ovo može trajati par sati i karakteristično je tada prisutan osećaj mravinjanja u nogama.

Ukoliko je prisutan i bol obratite se sestri za korekciju stanja.

Ni pod kojim okolnostima ne konzumirajte alkohol, ne vozite automobil i nemojte rukovati sa mašina 24h nakon epiduralne anestezije.

Faktori rizika i neželjena dejstva

Epiduralna anestezija je bezbedna ali kao i kod svih ostalih procedura postoji mala mogućnost nastanka komplikacija.

1 Hipotenzija – nizak krvni pritisak

Normalna i očekivana pojava je pad krvnog pritiska prilikom epiduralne anestezije. Usled toga može doći do pojave vrtoglavice i mučnine.

Tokom epiduralne anestezije, pritisak se pažljivo prati i po potrebi reguliše lekovima ili rastvorima.

2 Gubitak kontrole mokraćne bešike

Nakon epiduralne anestezije može se desiti da izostane osećaj punoće bešike usled zahvatanja okolnih nerava (što je i poenta epidurala kako bi došlo do obezboljivanja), ali ovo je privremeno stanje.

Stanje se često rešava postavljanjem urinarnog katetera u mokraćnu cev pacijenta.

Normalna kontrola mokraćne bešike se vraća nakon par sati kada epiduralna anestezija prestane da deluje.

3 Svrab kože

Najčešće nastaje kao nuspojava analgetka koji se nalaze u sklopu epiduralne anestezije. Može se promeniti sam lek ili tretirati sam svrab.

4 Mučnina

Manje karakteristična za epidural, više za morfin ili druge opijate. Terapija se sastoji od primene antiemetika (lekovi za mučninu) ili povišavanjem krvnog pritiska ukoliko je nizak.

6 Glavobolja

Izuzetno jaka glavobolja se može javiti ukoliko dođe do slučajne penetracije kese ispunjene tečnošću koja se nalazi oko kičmene moždine.

Terapija se sastoji u uzimanju malog uzorka krvi i ubrizgavanju na mesto punkture („probušene kese“). Dolazi do koagulacije krvi i zatvaranja rupe. Tada i glavobolje prestaju.

Ova procedura nije potrebna kod svih glavobolja. Vaš doktor će odrediti odgovarajuću terapiju za Vas.

7 Bradipnea – usporeno disanje

Ponekad, lekovi koji se nalaze u sklopu epiduralne anestezije mogu izazvati usporeno disanje i pospanost. Pažljivim monitoringom pacijenta se uočava i reguliše na vreme.

8 Privremeno oštećenje nerava

Epiduralna igla ili kateter mogu oštetiti nerve tokom anestezije, iako se ovo retko dešava i dalje je mogućnost. U tom slučaju dolazi do gubitka osećaja ili nemogućnosti pokretanja određenih delova tela.

Najčešći simptom je osećaj utrnjenosti/oduzetosti u malom delu tela sa normalnom snagom i pokretanjem. Stanje se popravlja nakon par dana ili nedelja, retko traje nekoliko meseci.

9 Infekcija

Infekcija se može razviti na koži oko epiduralnog katetera. Retko se širi. Terapija se sastoji u primeni antibiotka, retko je potrebna operacija.

10 Trajno oštećenje nerava

U retkim slučajevima, epiduralna anestezija može da dovede do trajnog gubitka osećaja ili pokreta, u jednoj ili obe noge.

Uzroci:

  • Direktno oštećenje sa epiduralnom iglom ili kateterom
  • Infekcija smeštena duboko u epiduralnom prostoru i oko kičmene moždine
  • Krvarenje u epiduralnom prostoru koje stvara dodatan pritisak na kičmenu moždinu
  • Greška prilikom aplikovanja lekova

Ovo su izuzetno retke komplikacije i anesteziolozi su obučeni kako ne bi dolazilo do ovih situacija.

11 Druge komplikacije

Ostale vrlo retke komplikacije su:

  • Konvulzije (napadi)
  • Ozbiljne poteškoće sa disanjem
  • Smrtni ishod

Pre nego što se odlučite za epiduralnu anesteziju konsultujte se sa Vašim anesteziologom ili lekarom opšte prakse. Oni će Vam pružiti informacije o faktorima rizika i potencijalnim komplikacijama.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje