Embolija pluća simptomi

Polovina ljudi koji imaju plućnu emboliju (PE) praktično nemaju simptome, izveštava Institut za srce, pluća i krv. Zapravo, mnogi ljudi uopšte nisu svesni da imaju ovo stanje. Broj ljudi pogođenih PE i trombozom dubokih vena je svake godine između 300.000-600.000 ljudi samo u Sjedinjenim Državama.

Plućna embolija je opasna po život i vrlo ozbiljna bez obzira na to koji su simptomi prisutni. Jedna od najstrašnijih činjenica o plućnoj emboliji je to što može izazvati nepovoljne reakcije bez znakova upozorenja. Kada neko sa PE primeti nenormalne promene u disanju, bolove u grudima, brzom srčanu frekvencu ili drugim simptomima, pretpostave da je to zbog nekog manje ozbiljnog zdravstvenog problema. Na primer, kao što je respiratorna infekcija (upala pluća), refluks kiseline ili bolesti koje prolaze.

Šta je plućni embolizam?

Plućna embolija (ponekad pod nazivom PE) je ozbiljno stanje. Karakteriše se jednim ili više krvnih ugrušaka u plućnoj arteriji. Ovo je obično uzrokovano embolusom (trombom) koji odjednom putuje u pluća iz noge pacijenta.

Krvni tromb u nogama se naziva duboka venska tromboza (ili DVT). DVT ponekad dovodi do toga da se tromb odvaja od svoje originalne lokacije. Zatim ovaj tromb prolazi krvotokom u drugi deo tela, kao što su mozak ili pluća. Kada tromb blokira normalan protok krvi u plućima, može doći do trajnog oštećenja usled smanjenog nivoa kiseonika ili čak smrti. Ukoliko se ovo stanje ne leči, oko 30 procenata pacijenata koji imaju PE umreće zbog oštećenja tkiva, smrti zdravih ćelija ili komplikacija.

Šta možete učiniti da smanjite rizik od embolije pluća dok imate šansu?

Prevencija i tretmani za PE i DVT uključuju: poboljšanje vaše ishrane, vežbanje, izbegavanje dugih perioda neaktivnosti i održavanju zdrave težine. Koristite posebnu predostrožnost nakon povrede vene, traume, boravka u bolnici ili dugog ležanja nakon operacije.

Zajednički znaci i simptomi plućnog embolizma

Kao što je gore navedeno, simptomi se ne javljaju uvek zbog plućne embolije. Kada se pojave simptomi (često zbog niskog nivoa kiseonika u krvi) mogu uključivati:

  • Kratkoća daha, piskanje ili drugi znaci poteškoća prilikom disanja. Pored bolova u grudima, poteškoće prilikom disanja je najčešći simptom plućne embolije. Bolovi u grudima ponekad mogu biti slični srčanim napadima. Mogu se javiti tokom spavanja ili nakon stresa.
  • Iskašljavanje krvi (krv u sputumu).
  • Brza srčana frekvencija, brzo disanje i visok krvni pritisak.
    Nakon pregleda, neki pacijenti sa PE će pokazati znake groznice, mogu imati abnormalne srčane udarce i imaju nenormalne zvuke koji dolaze iz pluća i srca.
  • Oštećenje jednog od vitalnih organa, koji može uključiti mozak ili pluća. Termin plućne hipertenzije odnosi se na oštećenje uzrokovano povećanim pritiskom u plućnim arterijama pluća.

Plućna embolija je opasna po život. Kada jedan ili više trombova putuju u pluća, ili trovanja postaju dovoljno velika da ozbiljno naruše protok kiseonika, može doći do smrti. Veoma velika embolija u plućima može blokirati ceo stub pulmonalne arterije. Može uzrokovati niži protok krvi na obe strane pluća i može dovesti do smrti skoro odmah. Zbog toga je od presudnog značaja odmah dobiti pomoć ako primetite simptome DVT ili PE.
Kao i kod pulmonalne embolije, svi koji imaju DVT primete simptome. Nekoliko znakova duboke venske tromboze, koja može dovesti do plućne embolije, uključuju:

  • Oticanje i znaci upale u jednoj od nogu gde se tromb formirao. To može uključivati toplotu, bol i crvenilo pogođene noge. Promene izgleda kože ili boje u blizini mesta gde se formirao ugrušak. Ovo se može razviti samo u jednoj nozi ili u obe, a može se i širiti dalje krvotokom. Takođe, osobe mogu imati teškoće prilikom hodanja ili kretanja. Ponekad se pojavljuju čirevi u pogođenom delu tela.
  • Uzroci plućne embolije i faktori rizika. Verovatno je da većina krvnih ugrušaka (embolusa) koji putuju do pluća dolaze iz dubih vena donjeg tela. Rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija i smrti zavisi uglavnom od veličine krvnog ugruška koji je putovao do pluća. Takođe zavisi od zdravlja vena pacijenta.
  • Zdravlje i starosna dob pacijenta na emboliju pluća utiču na ozbiljnost problema. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, ljudi koji su izloženi riziku za smrt zbog PE su oni koji već imaju delimične blokade u svojim arterijama, koji su doživeli nedavno povrede vena ili koji imaju istoriju bolesti srca. Ljudi koji su stariji i imaju mnogo faktora rizika za plućnu emboliju (kao što su visoki nivoi upale i oštećenja arterija zbog nezdravog načina života) mnogo češće će umreti od embolije pluća nego mlađi, zdraviji ljudi.

Faktori rizika za plućnu emboliju (koji su slični faktorima rizika za duboku venu trombozu) uključuju:

  • Starije osobe (posebno između 60-75 godina): rizik od nastanka krvnih ugrušaka se povećava godinama. Starije osobe imaju veću verovatnoću da imaju oštećenje arterije i faktore rizika za emboliju pluća, kao što je duboka venska tromboza, u odnosu na mlađe odrasle osobe. Ovo je posebno tačno ako osobe već boluju od druge hronične bolesti ili gojaznosti. Veruje se da rizik za PE kod dece iznosi 1/1 milion. Međutim, rizik se udvostručuje svake decenije života nakon 40 godina života.
  • Gojaznost: povezuje se sa većim rizikom od nastanka krvnih ugrušaka, usled promena upale, povišenog krvnog pritiska i eventualno zbog toga što višak masnog tkiva povećava nivo estrogena.
  • Smanjena fizička aktivnost: neaktivan način života povećava rizik od lošeg protoka krvi i razvoja trombova. Najveći rizik se vidi kod onih koji su bili veoma neaktivni zbog faktora kao što su trudnoća, gojaznost, odmor u krevetu ili operacija. Sve one mogu doprineti razvoju tromboze. Iako manje rizičan, okolnosti kao što su duge vožnje avionom ili automobilom, osobe koje čitav dan sede, kao i dugo gledanje televizije i imobilizacije posle operacije, mogu dovesti do razvoja ugruška koji može započeti proces DVT-a.
  • Istorija ranijih krvnih ugrušaka, srčanog udara (infarkt srca) ili moždanog udara: Ljudi koji imaju istoriju oštećenja arterije, nezdravog krvnog pritiska, srčanog udara, moždanog udara ili srčanih oboljenja, imaju veću verovatnoća da razviju grudvice od onih bez ikakve istorije kardiovaskularnih problema. Oni koji su imali povrede vena, poput nekih hirurških procedura ili čak i trauma, mogu takođe lakše razviti emboliju ili DVT.
  • Hospitalizacija: Oko 20% svih slučajeva PE se desi u bolnici. Ovo je obično posledica pokretača kao što su imobilizacija, oporavak od operacija, traumom, promena krvnog pritiska, lečenje intravenskim kateterom (ovo može povećava rizik od nastanka grudvica kod osetljivih ljudi) ili infekcije.
  • Mnogo stresa ili traume: Doživljavanje traumatskog događaja (fizičkog ili čak mentalnog) može povećati rizik za DVT ili emboliju pluća i do deset puta! Trauma i stres povećavaju nivo faktora koagulacije u krvi. Oni takođe mogu povećati zapaljenje, promeniti hormone i promeniti nivo krvnog pritiska.
  • Nedavne infekcije: nedavna ozbiljna infekcija povećava rizik za embolije i DVT zbog dejstva na zapaljenske procese, grudvice i krvni pritisak.
  • Hronične bolesti (poput istorije kancera, autoimunih bolesti ili artritisa). Studije su otkrile da istorija određenih tipova stanja, uključujući kancer, lupus, artritis, dijabetes, bolest bubrega i inflamatornu bolest creva mogu doprineti trovanju. Svako stanje koje uzrokuje oštećenje krvnih sudova i ćelija u plućima može povećati stvaranje ugrušaka.
  • Pušenje i upotreba lekova: Svi faktori rizika koji su opisani gore su mnogo jače izraženi kada pušite, koristite druge proizvode duvana, pijete velike količine alkohola ili koristite rekreativne lekove.
  • Menopauza i hormonske promene: Neka istraživanja pokazuju da promene estrogena, uključujući povećanje estrogena usled uzimanja kontracepcijskih pilula ili lekova za zamenu hormona, mogu povećati koagulaciju krvi i izazvati razne srčane komplikacije. Žene u menopauzi koje piju lekove da bi zamenile estrogen, takođe imaju veći rizik ako puše, ako su gojazne i ako ne vežbaju.
  • Trudnoća: Izgleda da žene imaju veći rizik za nastanak ugrušaka tokom trudnoće i odmah nakon porođaja. Razlozi za to uključuju proizvodnju veće količine krvi za razvoj fetusa, veći pritisak koji se primenjuje na vene, promene u krvnom pritisku i povećanju telesne težine. Strašan zaključak je da je plućna embolija jedan od vodećih uzroka smrti majki tokom porođaja.
  • Genetski faktori: Određene nasledne osobine mogu dovesti do genetskih poremećaja zgrušavanja krvi ili proizvodnje previše trombocita. Međutim, obično su uključeni i drugi faktori rizika za nastanak ugrušaka.

Konvenciolani metod lečenja embolije pluća i DVT

Plućna embolija se obično leči kombinacijom lekova za razređivanje krvi, procedurom za uklanjanje ugrušaka i sprečavanje budućih ugrušaka. Najvažniji korak u lečenju je sprečavanje postojanja većih krvnih ugrušaka i sprečavanje formiranja novih. Lekovi koji se koriste za sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka uključuju: antikoagulante ili razređivače  krvi (u vidu tableta ili injekcija), uključujući Varfarin ili Coumadin i Heparin.

Trudnice obično dobijaju samo Heparin, jer se Varfarin smatra opasnim. Ovi lekovi se obično prepisuju za 3 do 6 meseci i ne treba ih koristiti duže. Iako razređivači krvi mogu spasiti živote, važno je napraviti i promene u načinu života kako bi se rešio problem. Mogući su i neželjeni efekti razređivača krvi. Pored toga, ugrušci se uvek mogu vratiti ako se faktori rizika ne uklone. Najveći problem razređivače krvi  jeste krvarenje. Krvarenje može nastati ako se koristi mnogo lekova i krv se previše razredi. Ovaj neželjeni efekat može biti opasan po život, jer osoba može da izgubi puno krvi i prilikom male povrede.

5 prirodnih lekova za emboliju pluća

1 Poboljšajte svoju ishranu

Prioritet treba da Vam budu zdrave, neprerađene namirnica, naročito: lisnato povrće, krmnato povrće, avokado, slatki krompir, maslinovo ulje, bobice i banane. Ovi imaju visoke koncentracije elektrolita, antioksidanasa i drugih hranjivih sastojaka. Hrana kao što je listnato zelenilo pruža prirodan vitamin K. Takođe ima mnogo antiinflamatornih osobina. Međutim, imajte na umu da vitamin K može da izazove interakciju sa lekovima za razređivanje krvi. Savetujte se sa svojim lekarom ukoliko pijete antikoagulanse.

Ostala hrana, kao što su različite trave i suplementi koji mogu imati prirodne antikoagulantne i antiinflamatorne efekte u cilju smanjenja rizika za emboliju pluća uključuju:

  • Hrana bogata vitaminom E i vitaminom D: voće, povrće, određene vrste pečurki;
  • Začini i lekovita bilja, uključujući beli luk, kurkuma, origano, aleva paprika i đumbir;
  • Pravi tamni kakao/čokolada;
  • Voće kao što su papaja, bobice i ananas;
  • Med;
  • Jabukovo sirće;
  • Zeleni čaj;
  • Riblje ulje i omega-3 masne kiseline;
  • Ulja jagorčevine;
  • Zdravi izvori proteina kao što su pasulj, mahunarke, orašasto voće, seme, riba;
  • Obavezno konzumirajte dovoljno vode i drugih hidratantnih tečnosti kao što su biljni čajevi (više informacija o unosu tečnosti možete pročitati u tekstu o dehidraciji);
  • Držite se dalje od dodatog šećera, previše alkohola i kofeina.

2 Ostanite fizički aktivni

Redovno vežbajte i izbegavajte periode duže neaktivnosti. Najbolja vrsta vežbanja za održavanje Vašeg krvnog pritiska na zdravom nivou, za zaštitu pluća i održavanje jakog srca i vena su aerobne vežbe (kao što su trčanje ili biciklizam) u kombinaciji sa treningom snage. Veoma je važno održavati redovni program vežbanja u starijem uzrastu, kao i da se krećete tokom čitavog dana. Ukoliko nemate iskustva sa trenažnim procesom, preporučujemo Vam da angažujete dobrog ličnog trenera koji će Vam pomoći da organizujete fizičku aktivnost, a između ostalog dobićete savete u vezi pravilne ishrane. Ako ste u opasnosti za emboliju pluća, npr. zbog istorije DVT-a, ustajte i pomerajte se svakih 15 minuta tokom dugih putničkih ili avionskih putovanja i dok sedite na poslu.

3 Održavajte svoju telesnu težinu

Gojaznost povećava pritisak na vaše srce, vitalne organe, donje ekstremitete i krvne sudove. Estrogen koji se čuva u masnom tkivu može doprineti nastanku ugruška, upala i drugih problema. Odražavajte zdravu težinu smanjujući unos obrađenih, masnih, nezdravih namirnica. Ostanite aktivni, dovoljno spavajte, pazite na unos alkohola i smanjite stres.

4 Recite lekaru SVAKI lek koji pijete

Lekovi, uključujući pilule za kontracepciju, lekove za zamenu hormona (obično se koriste u menopauzi, žene u postmenopauzi ili one žene koje leče neplodnost) i lekovi propisani za kontrolu krvnog pritiska, svi su povezani sa većom učestalošću stvaranja krvnih ugrušaka, DVT i embolija pluća. Lekovi koji se koriste u lečenju karcinoma ili za lečenje autoimunih poremećaja takođe mogu ometati koagulaciju krvi. Razgovarajte sa svojim lekarom o upotrebi ovih lekova ako imate druge faktore rizika za PE. Možda ćete morati da smanjite ili promenite lekove ukoliko mogu doprineti bilo kakvim problemima. Ili razmotrite alternativne načine prirodnog upravljanja vašim zdravstvenim stanjima. Ako odlučite da uzimate lekove za razređivanje krvi, Vaš lekar će verovatno želeti da prati Vaše stanje, kako bi bio sigurni da Vaša doza nije previsoka.

5 Uvesti mere predostrožnosti nakon traume, povrede, hirurške intervencije, prilikom putovanja ili prilikom hospitalizacije

Između 7-57 posto ljudi koji dožive neku vrstu traume, razvijaju DVT ili PE. Ipak, venski tromboembolijski poremećaji (VTE) nakon što pacijenti dožive povredu i hospitalizaciju, mogu se lečiti. 90 posto pacijenata koji doživljave razvoj embolije imaju najmanje jedan od 9 faktora rizika koji su najčešće povezani sa DVT i PE. Šest faktora rizika koji su najvažniji u predviđanju velikog problema:

  • osobe starije od 40 godina;
  • osobe koje su imale prelome donjih ekstremiteta;
  • osobe koje su imale povrede glave;
  • pacijenti koji su na ventilatoru duže od 3 dana;
  • oporavak od venskih povreda;
  • pacijenti koji imaju veliki operativni postupak.

Obavezno razgovarajte sa svojim lekarom ako imate istoriju nekog od ovih faktora rizika. Razgovarajte o opcijama lečenja nakon operacije ili traume.

Mere predostrožnosti (ukoliko sumnjate na plućni embolizam)

Teško je videti kako PE dolazi, ali to ne znači da ne trebate paziti na znakove i simptome. Ukoliko imate kratak dah ili iznenadne bolove u grudima (naročito ako imate više faktora rizika za emboliju, istoriju DVT-a ili istoriju srčanih oboljenja) odmah se obratite lekaru. Uvek tražite hitnu pomoć ukoliko su bolovi iznenada otisli u ruku ili nogu (znak DVT), zajedno sa bolovima u grudima i problemima sa disanjem.

Budite svesni simptoma koji se mogu razviti, uključujući periode nakon operacije, nakon što izađete iz bolnice, kada se oporavljate od ozbiljne bolesti ili povrede (naročito ako povreda utiče na noge).

Konačne činjenice o dijagnostici i lečenju plućnog embolizma

Plućna embolija (PE) se dešava kada se krvni ugrušci (obično u jednoj od nogu) razbijaju, a zatim putuju krvotokom do pluća i izazivaju blokadu. Ovo može biti smrtno, izaziva smrt kod oko 30 posto pacijenata.

Faktori rizika za PE uključuju: duboku venu trombozu, gojaznost, bolesti srca, sedentarni način života, traumu i hospitalizaciju.

Načini za tretiranje PE prirodno uključuju sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, zdrava ishrana, održavanje zdrave težine i fizička aktivnost.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

2 • Pitanja i odgovori

  1. Meni se licno svideo vas tekst, jer sam i sam dobio PE posle teze operacije kolena.,tako da sam sve simptome koje ste naveli gore u tekstu i sam iskusio nazalost na svojoj kozi.
    04.12.2017. sam operisan, a 20.12.17.primljen na pulmologiju zbog PE. Tromb je velicine 6,5cm duzine i 7mm sirine zavrsio u desnoj arteriji. Posle 3 nedelje otpusten sam iz bolnice uz terapiju Farinom i redovnom, kontrolom INR.
    Sad posle 4,5 meseci i dalje sam uplasen za svoj zivot i samo razmisljam o tome hoce li se taj tromb rastvoriti bez daljih posledica po moje zdravlje. Neznam ni kakve fizicke aktiv osti smem da imam jer sam pod terapijom i jedino sto odem na fizikalnu tetapiju za koleno, a banju nedaju jos zbog PE.
    Tolilo o mom slucaju, a vas tekst je odlican.

    • Poštovani,

      Vaš lekar najbolje zna koliko je terapija efikasna, takođe on Vas ne bi pustio iz bolnice da smatra da ste u životnoj opasnosti. Na pitanje da li smete da budete fizički aktivni i koliko možete dobiti samo od Vašeg lekara jer jedino on ima kompletan uvid u Vaše stanje.

      Hvala Vam na ukazanom povrenju, nadamo se da smo Vam malo pomogli. Srdačan pozdrav.

Napišite Vaš odgovor/pitanje