Edem (otok)

Edem je prisustvo viška tečnosti u tkivima organizma, može biti dvojakog porekla.

Edem intracelularnog porekla

  • usled nedostatka odgovarajuće ishrane ili depresije metaboličkih sistema tkiva ćelija ne generiše se dovoljno ATP-a za rad jonskih pumpi, tada joni natrijuma ne mogu da se ispumpaju iz ćelije i dolazi do povećane intraćelijske zapremine;
  • inflamacija tkiva – mikroorganizmi utiču na permeabilnost ćelijske membrane, pa se povećava ulazak i potrebnih i nepotrebnih supstanci u ćeliju što utiče na povećan volumen;

Edem ekstracelularnog porekla

Kada se višak vode nakuplja u ekstracelularnom prostoru, postoje dva opšta uzroka ekstracelularnog edema.

  • nenormalan izlazak vode iz krvnih kapilara ili nemogućnost limfnog sistema da vrati vodu u krvotok;
  • renalna retencija soli i vode

Uzroci edema

Edem izazvan nenormalnim izlaskom tečnosti iz kapilara ili opstrukcijom limfnih sudova može imati različite uzročnike:

Povećan kapilarni pritisak

A – retencija soli i vode u bubrezima

  • akutni ili hronični prestanak rada bubrega;
  • višak mineralokortikoida.

B – visok venski pritisak

  • insuficijencija srca;
  • lokalna venska opstrukcija;
  • insuficijencija venske pumpe;

C – smanjen otpor u aeteriolama

  • pregrevanje tela;
  • paraliza simpatikusa;
  • lekovi vazodilatatori;

Smanjenje proteina plazme

A – gubitak proteina mokraćom (bubrezima);
B – gubitak proteina preko ogoljenih površina kože (opekotine, rane);
C – isuficijencija produkcije proteina (oboljenja jetre, malnutricija).

Povećana permeabilnost kapilara

A – imunske reakcije;
B – toksini;
C – bakterijske infekcije;
D – nedostatak vitamina, naročito vitamina C;
E – produžena ishemija;
F – opekotine.

Blokada oticanja limfe

A – karcinom;
B – infekcijom;
C – operacija;
D – urođeno odsustvo ili poremećaj limfnih sudova.

Edem celog tela

Edem u celom telu obično nastaje zbog:

  • Insuficijencije (slabost) srca – srce ne uspeva da normalno ispumpava krv iz vena u arterije pri čemu dolazi do porasta venskog i kapilarnog pritiska, a pada arterijskog pritiska. Smanjen arterijski pritisak dovodi do smanjenog izlučivanja soli i vode preko bubrega što još više povećava volumen krvi.
  • Insuficijencija levog srca, bez značajne slabosti desne strane srcakrv se lako pumpa u srce desnom stranom, ali na levoj strani krv ne može da uđe iz pulmonalnih vena u levu komoru, zato su svi plućni krvni pritisci povećani i izazivaju težak i opasan plućni edem.
  • Zadržavanja soli i vode u bubrezima – kod bubrežnih bolesti kod kojih je ugrožena ekskrecija vode i soli, one se dodaju ekstracelularnoj tečnosti pa će doći i do ekstracelularnog edema i do hipertenzije.
  • Oboljenja bubrega (nefrotski sindrom) – dovode do smanjenja plazma proteina, tj. povećanog izlučivanja proteina u urinu, time se smanjuje onkotski pritisak plazme što povećava kapilarnu filtraciju i dovodi do edema.

Intersticijumska tečnost (oko 12l) u našem telu je u obliku gela jer tu vlada negativan pritisak, sva voda je zarobljena u mrežu proteoglikanskih niti i kolagenih vlakana koja daju elastičnost kako bi bila očuvana difuzija. Pritisak u njoj je -3mmHg. Međutim kada se pritisak poveća na pozitivnu vrednost, voda iz gela prelazi u slobodnu tečnost i može da se kreće kroz tkivne prostore.

Sigurnostni faktor protiv edema (koji nastaje pri pritisku oko 17 mmHg):

  • niska komplijansa intersticijuma jer edem nastaje samo kad pritisak intersticijumske tečnosti poraste iznad atmosferskog (3 mmHg)
  • sposobnost limfotoka da se može povećati 10-50 puta (7mm Hg)
  • „ispiranje proteina“ iz intersticijumske tečnosti i smanjenje koloidno-osmotskog pritiska (7mm Hg). Sa povećanjem količine tečnosti filtrirane iz kapilara u intersticijum, povećava se pritisak u intersticijumskoj tečnosti i dreniranje limfnim sudovima. Pri dreniranju se odnose veće količine proteina nego što se filtriraju iz kapilara. Proteini stvaraju koloidno-osmotski pritisak koji za sobom povlači vodu, a kako se smanjuje količina proteina intersticijumskoj tečnosti, smanjiće se i dalje nagomilavanje tečnosti.

Dakle, ukupni sigurnosni faktor protiv edema iznosi oko 17mmHg (kada se svi sigurnosni faktori saberu). To znači da kapilarni pritisak u perifernom tkivu može da poraste za 17 mmHg, odnosno da se udvostruči, pre nego što dođe do stvaranja edema.

Potencijalni prostori u telu

Potencijalni prostori su pleuralna, perikardna, peritonealna, sinovijalne šupljine, zglobne čaure i burze. Nalaze se između dve membrane, a tečnost u kapilarima neposredno uz potencijalne prostore difunduje i u intersticijumsku tečnost i u potencijalni prostor. Proteini koji će se ovim putem nakupiti moraju biti uklonjeni preko limfotoka i vraćeni u cirkulaciju.

Ovako nastaje negativan pritisak:

  • interpleuralni prostor -7 do -8 mmHg;
  • perikardna šupljina -5 do -6 mmHg;
  • zglobna šupljina -3 do -5 mmHg.

Edem nastaje kao i u intersticijumu: efuzija, ascites (nakupljanje tečnosti u abdomenu).

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

6 • Pitanja i odgovori

  1. Pingback: Upala mišića • Budi zdrav, produži život.

  2. Pingback: Klostridija - infekcija rana i mekih tkiva

  3. Imam otok na desnom stopalu u zglobu koji ne spada radjene su sve pretrage od srca pluca abdomena i razne analize krvi na institutu za reumatologinu jedino je ustanovljeno da imam manjak vitamina D radjena je analiza na lupus i sarkodiazu nista nije nadjeno i data je dijagnoza artritis M13.9 a otok je i dalje prisutan

  4. Imam 38 godina pre 15 godina sam istegla ligamente i ortoped mi tada rekao da mirujem stavljam obloge i to se tako završilo.

  5. Imam 38 godina pre 15 godina sam istegla ligamente i ortoped mi tada rekao da mirujem stavljam obloge i to se tako završilo.

    Odgovor na postavljeno pitanje

Napišite Vaš odgovor/pitanje