Dijetetska vlakna

Deo hrane koji je otporan na varenje humanim digestivnim enzimima su upravo vlakna. Pretežno se nalaze u biljnoj hrani i sadrže derivate polisaharida i lignina. U zavisnosti od ponašanja u vodi, vlakna su podeljena u 2 grupe, rastvorna i nerastvorna vlakna.

Grupi rastvornih vlakana spadaju pektini, mucilage i gume. A grupi nerastvornih vlakana pripadaju celuloza, hemiceluloza i ligini.

Rečeno je da čovek nema mogućnost da svari dijetetska vlakna, međutim normalna bakterijska flora čoveka ima tu moć. Bakterije prisutne u lumenu creva metabolišu vlakna do gasova i kraćih masnih kiselina, u istoj meri kao i nesvarene delove ugljenih hidrata. Epitelne ćelije creva mogu da apsorbuju ove produkte u cirkulaciju. Ovim postupkom organizam može da koristi produkte dobijene bakterijskom razgradnjom.

2002. godine američki komitet predložio je količinu koja je potrebna da se unese tokom dana u organizam putem hrane. U zavisnosti od starosti i pola, preporučene vrednosti su:

  • Odrasli muškarci od 14 do 50 godina – 38g/dnevno
  • Odrasle žene od 9 do 30 godina – 25g/dnevno

Trudnicama i mamama su potrebne i veće količine.

Naučnici smatraju da vlakna omekšavaju stolicu, a time se smanjuje pritisak na zid debelog creva i pospešuju izbacivanje fecesa.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje