Campylobacter

Vrste bakterija koje danas pripadaju rodu Compylobacter otkrivene su 1909. godine od strane MacFadyean i Stockmann. Danas je rod Compylobacter svrstan u porodicu Compylobactericeae. U ovaj rod smešteno je više vrsta i podvrsta ali njegova definitivna klasifikacija još nije završena. Medicinski značajne vrste su: C. jejuni, C. fetus subspecies fetus, C. coli, C. lari i C. upsaliensis.

Opšte osobine bakterije

Bakterije ovog roda su tanki, Gram-negativni, savijeni, oblika latiničnog slova S. Bakterije ne poseduju kapsulu i nemaju moć stvaranja spore. Kampilobakter zahteva posebne uslove za rast i razmnožavanje. Skoro sve vrste ovoga roda mogu da se razmnožavaju na temperaturi od 37ºC. Optimalni pH za razmnožavanje ovih bakterija je 7,0 – 7,5. Što se tiče biohemijskih osobina, slabo su aktivne.

Patogeneza bolesti

Mogući faktori virulencije kampilobaktera su:

  • kolonizacija gastrointestinalne sluzokože pri čemu važnu ulogu imaju spiralna morfologija ćelije i pokretljivost uslovljena flagelama. Mesto kolonizacije je terminalni kraj tankog creva i debelo crevo;
  • mogućnost kačenja bakterije za epitelne ćelije zida creva;
  • invazija, tj. sposobnost bakterije da uđe u epitelne ćelije creva;
  • enterotoksin indukuje nakupljanje tečnosti u lumen creva i nastanak dijareje, kao i enterotoksin Escherichia Coli – Dijareja i Vibrio Cholerae – Kolera;
  • izvesni izolati Campylobacter jejuni produkuju citoletalan, termolabilan citotoksin, koji može imati udela u inflamatornoj dijareji izazvanoj C. jujuni.

Pretpostavlja se da postoje tri mehanizma kojima C. jejuni dovodi do pojave oboljenja:

  • adherencija i produkcija enterotoksina izazivaju sekretornu dijareju;
  • invazija i proliferacija utar epitelnih ćelija creva dovode do oštećenja ćelija i infalamatornog odgovora koji se klinički manifestuje kao inflamatorna dijareja sa prisutnim leukocitima u stolici (fecesu);
  • translokacija, kada mikroorganizam prodire kroz epitelne ćelije dublje do bazalne memrane pa do limfnih čvorova creva, dolazi do ekstraintestinalnih infekcija kao što su meningitis, holecistitis i mezenterični adenitis.

Simptomi kampilobakterioze

Campylobacter jejuni i Campylobacter coli

Campylobacter jejuni i Campylobacter coli izazivaju akutni dijarejalni sindrom (dijareju) koji zahvata zdravu populaciju. Mada enteritis izazivaju obe vrste, C. jejuni se mnogo češće izoluje. Smatra se da je infekcija koja izaziva C. coli znatno blaža od infekcije C. jejuni.

Infekcja nastaje unošenjem zaražene hrane ovim mikroorganizmima, vode ili kontaktom sa inficiranim životinjama. Mikroorganizma je osetljiv na želudačnu kiselinu i obično je potrebno da se unese veći broj bakterija da bi se razvila infekcija. Mikroorganizmi se razmnožavaju u tankom crevu, invadirajući epitel i izazivajući zapaljenje, što uzrokuje pojavu crvenih i belih krvnih zrnaca u stolici. Povremeno je moguć ulazak bakterija u krvotok, kada se razvija klinička slika enterične groznice.

Bolest se javlja u vidu akutnog dijarejalnog sindroma (dijareje). Period inkubacije prosečno traje 3-5 dana. Klinička slika varira od asimptomatskih veoma blagih benignih oblika, pa do teških stanja, koja prati akutna dijareja, dehidratacija i loše opšte stanje bolesnika. Simptomi koji prate enterokolitis su: visoka telesna temperatura, bolovi u stomaku, proliv (5-15 stolica u toku 24 sata), ponekad, glavobolja, mijalgije i artralgije, nauzeja i povraćanje. Kod lakših oblika, dijareja traje samo 24 časa. Stolice su vodenaste, smrdljive, često obojene bojama žuči i sa postojanjem sluzi, a ponekad i krvi. U većini slučajeva bolest prolazi za nedelju dana. Uglavnom obolevaju deca (najčešće zahvaćen uzrast do 3 godine), ređe odrasli. Retko može doći do septikemije. Ekstraintestinalni oblici oboljenja su retki.

Campylobacter fetus subsp. fetus

Kampilobakterioza, koju izaziva C. fetus subsp. fetus, je infektivna bolest životinja, koja se prenosi i na čoveka. Veću sklonost obolevanju pokazuju starije osobe, hronični bolesnici, osobe sa smanjenim imunitetom, alkoholičari, trudnice i bebe. Uzročnik se izoluje iz krvi i likvora. Bolest karakteriše loše opšte stanje bolesnika, visoka temperatura, koja se javlja u intervalima 3-4 dana, drhtavica, glavobolja, povraćanje i proliv. Bolest se ispoljava u obliku: bakterijemije, meningitisa kod beba, abortusa kod žena, gastroenteritisa sa sepsom. Bakterijemija, kao najčešća klinička manifestacija može dovesti do: septičkog artritisa, perikarditisa, endokarditisa, tromboflebitisa, peritonitisa i salpingitisa. Lokalne infekcije često stvaraju žarišta sepse a, zatim teška septička stanja.

Campylobacter sputorum subsp. sputorum

Ova vrsta kampilobaktera nalazi se često kao oportunist. Uzročnik je gingivitisa a ređe stomatitisa.

Campylobacter lari

Bakterija je potencijalno patogena vrsta kampilobaktera, koja je donedavno ređe opisivana. Endemski se javlja kod morskih galebova, ali izaziva enteritise kod ljudi, koji oponašaju infekciju C. jejuni. Opisana je i jedna epidemija gastroenteritisa izazvana C. lari.

C. upsaliensis

Bakterija je izolovana iz stolice (fecesa) dece sa dijarejom i iz krvi dece sa bakterijemijom. Stoga se smatra da ova bakterija može predstaviti oportunistički agens.

Kako se prenosi?

Bakterije ovog roda su veoma rasprostranjene u prirodi. Lokalizovane su u digestivnom traktu domaćih životinja, živine, divljih ptica i glodara. Čovek može da se zarazi preko vode, sirovog i nepasterizovanog mleka, zaraženog nedovoljno termički obrađenog mesa, kontaktom sa inficiranim životinjama i kontaktom sa inficiranim čovekom. Sa malo verovatnoće, uzročnici se mogu preneti sa majke na novorođenu bebu. Enterokolitis izazvan bakterijama iz roda Campylobacter javlja se po na osob ili u vidu epidemija, uglavnom u zdravstvenim ustanovama u kojima se leče bebe i mala deca. Oboljevanje se javlja najčešće tokom leta. Muškarci češće obolevaju od žena. Izlučivanje bakterije prestaje posle 4 nedelje, mada kliconoštvo može trajati i duže.

Otpornost bakterije

C. jejuni je osetljiv na povišene temperature. Temperaturu pasterizacije mleka ne preživljava. Na temperaturi od 60ºC ugine za 15minuta, a većina sojeva ugine i na nižoj temperaturi. U mleku na 55ºC preživljava samo 1 minut. Međutim preživljava temperaturu frižidera (+ 4ºC). Može da preživi nekoliko nedelja u zamrznutom pilećem mesu i zamrznutoj goveđoj jetri.

Dijagnoza

Za bakteriološki pregled obično se uzorkuje dijarejalna stolica ili rektalni bris. Kod ekstraintestinalnih infekcija mogu se uzorkovati krv, likvor, deo placente, vaginalni bris itd.

Lečenje (terapija)

Većina slučajeva enteritisa izazvanih kampilobakterom ne zahteva terapeutski tretman, jer bolest kratko traje i prolazi spontano. Terapija je pre svega simptomatska: nadoknada izgubljene tečnosti i elektrolita i dijetetski režim ishrane. Samo ako se simptomi bolesti prolongiraju, ako je bolest praćena teškom kliničkom slikom, ako dođe do recidiva ili ako je makroskopski prisutna krv u stolici, a pacijent visokofebrilan, neophodna je terapija. Od antibiotika se najčešće primenjuje eritromicin, a mogu se koristiti tetraciklini i aminoglikozidi.

Sanitarna kontrola vode i namirnica, kao i lična i ošta higijena, su za sada jedine mere prevencije.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

3 • Pitanja i odgovori

  1. Pre 5 godina sam imala infekciju Campylobacter i uspešno je izlečila. Sve je bilo ok do proslog vikenda kada sam spremala piletinu sa kikirikijem od kako je krenuo proliv i dokazana mi je opet ova bakterija u stolici. Istu hranu su jela moja deca i muz i njima nista. Da li je neko imao iskustva sa ovom bakterijom? Inace vodim racuna kako spremam hranu, sve cisto i higijenski. Ne bih volela da moram da se odreknem tek tako piletine.

    • Kako izljeciti CAMPYLOBAKTERIJU MOJA KCER IMA VEC 2.GOD.ZDRAVSTVENI GI EKOLOSKI PROBLEMA.1 KANDIDA 2 GARDENELLA
      LJCILA ANTIBIOTICIMA.PROBIOTICIMA
      NIKAKO SE TOG RIJESITI.PRED 1.5 MJ.NAPRAVILA SE MALA RANICA IZMEDU VELIMI I MALI STIDNI USANA.TO NIKAKO NE PROLAZI PECE.ZARI.BOLI.
      JEDAN LJECNIK JOJ JE REKAO DA IMA VULVODINIJU .PRAVILA JE POSEBNU PRETRAGU STOLICE GDJE JOJ JE OTKRIVENA OVA BAKTERIJA CAMPYLOBAKTER.
      ZACARANI KRUG SVEGA TAKO VEC 2 GODINE.MOLIM VAS AKO MI IKAKO MOZETE POMOCI.HVALA PUNO.

Napišite Vaš odgovor/pitanje