Želudac

Želudac je mišićni organ, smešten većinski u gornjem levom kvadrantu abdominalne duplje. Povezan je sa usnom dupljom preko jednjaka, koji služi za sprovođenje hrane. Na mestu spajanja jednjaka i želuca, tj. na početnom, kardijalnom delu želuca, nalazi se mišić, donji ezofagealni sfinkter, koji svojim tonusom sprečava vraćanje hrane u jednjak.

Glavna funkcija želuca je skladištenje hrane i varenje. U okviru svoje uloge varenja hrane, želudac luči digestivne sokove i enzime za razlaganje hrane. Na svom drugu kraju poseduje mišić, pilorični sfinkter, koji omogućava prolaz hrane u duodenum, početni deo tankog creva.

Bolesti

  • Gastroezofagealni refluks. Sadržaj želuca, uključujući i želudačnu kiselinu se vraćaju u jednjak. Oboljenje može biti asimptomatsko ili propraćeno simptomima poput gorušice ili kašlja.
  • Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kada se simptomi gastroezofagealnog refluksa pogoršaju i postanu učestali, to stanje tada nazivamo GERB, koji dalje može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
  • Dispepsija. Predstavlja stanje uznemirenog želuca, izostanak varenja. Uzroci mogu biti raznovrsni.
  • Čir na želucu. Oštećenje nastalo u sluznici želuca. Često vrlo bolno sa mogućim krvarenjem. Najčešće izazvano od strane Helicobacter pylori i antiinflamatornih lekova.
  • Bolest peptičkog ulkusa. Doktori pod ovim nazivom podrazumevaju ulkuse (čireve) na želucu i duodenumu, početnom delu tankog creva.
  • Gastritis. Zapaljenska bolest sluznice želuca. Simptomi uključuju mučninu i bol najčešće. Uglavnom izazvan usled preterane konzumacije alkohola, određenih lekova i infekcije sa Helicobacter pylori.
  • Hijatalna hernija. Stanje kada gornji deo želuca usled slabosti mišića prednjeg trbušnog zida ili oslabljenje membrane, prolazi kroz otvor jednjaka na dijafragmi i malim delom ulazi u grudnu duplju.
  • Želudačni kancer. Nije toliko učestala bolest.
  • Zolinger-Elison sindrom ZES. Prisustvo jednog ili više tumora koji sekretuju hormone podstičući produkciju želudačne kiseline.
  • Gastrične varikoze. Javlja se kod pacijenata sa oboljenjima jetre, gde vene stomaka postanu nabrekle i proširene usled povećanog pritiska i nose rizik od krvarenja.
  • Želudačna krvarenja. Izazvana najčešće zbog gastritisa, ulkusa ili kancera. Simptomi su najčešće pojava krvi prilikom povraćanja i u stolici, ili pojava veoma tamne stolice (crna stolica).
  • Gastropareza. Odloženo pražnjenje želuca usled oštećenja nerva zbog dijabetesa ili nekih drugih stanja. Simptomi uključuju mučninu i povraćanje.
  • Perniciozna anemija kod atrofije želuca. Ćelije želuca pored hlorovodonične kiseline sekretuju i jedan glikoprotein (unutrašnji (intrinzik) faktor. Njegova uloga je da se veže za vitamin B12 i time ga sačuva od razgradnje dok ne stigne do terminalnog segmenta tankog creva (ileum), gde se apsorbuje jer se tu nalazi njegov receptor. Bez unutrašnjeg faktora dolazi do apsorpcije samo 1/50 B12 vitamina što dovodi do zastoja u sazrevanju eritrocita i nastanka perniciozne anemije.

Dijagnostičke procedure

  • Endoskopija (gastroskopija). Procedura tokom koje se pacijentu kroz usta plasira endoskop, duga fleksibilna cev sa kamerom na vrhu. Služi za ispitivanje jednjaka, želuca i duodenuma. Omogućava vizualizaciju sluznice i njenih nepravilnosti.
  • Kompjuterizovana tomografija CT. Snimanje abdomena i svih organa u njemu uz pomoć x-zraka i kompjutera za rekonstrukciju slike.
  • Magnetna rezonanca MRI. Koristeći magnetno polje, MRI nam omogućava vizualizaciju organa u visokoj rezoluciji sa prisustvom svih detalja.
  • pH testovi. Pacijentu se kroz nos postavlja cev koja ide do jednjaka i služi za merenje količine kiseline u određenom periodu.
  • Radiografija sa kontrastom. Kontrastno sredstvo koje pacijent pije je rastvor barijuma i kretanje kontrasta je propraćeno radiografskim snimcima. Ono služi za oblaganje sluznice jednjaka, želuca i duodenuma čime dobijamo bolju vizualizaciju sluzokože i svih promena na njoj.
  • Radiografija. Rendgenski snimci gornjih partija digestivnog trakta.
  • Test gastričnog pražnjenja. Hemijski označena hrana se prati i posmatra se brzina njenog prolaska kroz želudac preko skenera.
  • Biopsija. Procedura prilikom koje se uzima mali isečak tkiva za dalju histopatološku analizu.
  • Test za Helicobacter pylori. Najčešće se uzima uzorak krvi ili stolice za laboratorijsku analizu.

Terapijske procedure

  • H2 blokatori. Histamin podstiče lučenje želudačne kiseline. Blokirajući njegove receptore smanjuje se količina želudačne kiseline.
  • Ihibitori protonske pumpe. Lekovi koji inhibiraju protonsku pumpu u želucu i sprečavaju njeno izlučivanje.
  • Antacidi. Lekovi koji su efikasni u terapiji simptoma koje prouzrokuje želudačna kiselina.
  • Agensi motiliteta. Lekovi koji povećavaju motilitet i mogu olakšati simptome gastropareze.
  • Antibiotici. Koriste se za lečenje bakterijskih infekcija, poput infekcije od strane H. pylori.
  • Operacioni zahvati. U slučaju obilnih krvarenja ili disrupcije ulkusa.
Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

1 • Pitanja i odgovori

  1. Pingback: Terapijska dijeta obolelih od gastrointestinalnih oboljenja

Napišite Vaš odgovor/pitanje