Bakterije i virusi

Na ovoj strani možete pročitati o uopštenim karakteristikama virusa i bakterija i o njihovoj međusobnoj razlici. Kako se bakterijska i virusna infekcija širi po organizmu i koje su njihove posledice?

Šta su virusi?

Virusne čestice su veoma sitne i ne možemo ih videti golim okom. Virusi nisu u mogućnosti da se razmnožavaju ukoliko ne napadnu „domaćina“, ćeliju, od kojeg preuzimaju mehanizaciju za razmnožavanje.

Virusi sadrže genetski materijal, a zavisno od vrste tog materijala ove mikroorganizme delimo na DNK i RNK viruse. Genetski materijal okružuju visoko specijalizovani proteini čija je primarna uloga da zaštite genetski materijal od štetnih delovanja iz spolašnje sredine i omoguće invaziju virusa u humani organizam.

Sluzokoža, kao što je na primer sluzokoža respiratornog trakta, zbog svoje strukture predstavlja veoma slabu barijeru za ove sitne mikroorganizme. Sa druge strane koža je deblja i ujedno pruža veću otpornost za ulazak virusa u organizam. Iz tih razloga virusne infekcije su najčešće lokalizovane u okolini tankih sluznica respiratornog, gastrointestinalnog i urogenitalnog trakta.

Opširnije informacije o pojedinačnim vrstama virusa možete pronaći na sledećem linku.

Šta su to bakterije?

Bakterije su jednoćelijski mikroorganizmi. One poseduju mehanizaciju za samoumnožavanje, kao i druge humane ćelije. Njihov oblik je veoma varijabilan, a lekari koriste ovu karakteristiku da ih svrstaju u određene grupe.

Bakterije se nalaze svuda u prirodi, takođe su prisutne i u pojedinim ljudskim organima. Veći broj njih je bezopasna za nas, a neke vrste su i veoma korisne.

Nažalost, postoje bakterije koje mogu kod čoveka da prouzrokuju bolest. Ovo se događa bilo zbog toga što slučajno završavaju u delovima tela gde one nisu poželjne ili jednostavno postoje neke vrste koje su specijalno dizajnirane da napadnu čoveka kada on dođe u kontakt sa njima.

Kako se bakterijska i virusna infekcija prenosi?

Bakterijske i virusne infekcije se u osnovi šire na veoma slične načine.

  • Prehlađena osoba može da prenese infekciju na zdravu osobu putem kašlja i/ili kijavice.
  • Bakterije i virusi mogu da se prenesu direktnim kontaktom sa inficirane osobe na zdravu, čak i pri rukovanju.
  • Telesne tečnosti kao što su krv, urin, pljuvačka i sperma mogu sadržati infektivnog agensa koji se može preneti ukoliko zdrava osoba dođe u kontakt sa njima. Na primer tokom seksualnog kontakta se mogu preneti i virusi i bakterije koje obično mogu da prouzrokuju neku polno prenosivu bolest kao što je hepatitis, sida, gonoreja i hlamidija.

Kako izbeći virusnu i bakterijsku infekciju?

  • Dobro i redovito operite ruke (često jedan od najboljih načina da se izbegne prehlada).
  • Ukoliko se rukujete sa nekim, izbegavajte nakon toga trljanje nosa i očiju.
  • Povrće i meso treba da skladište odvojeno.
  • Zapamtite, da hrana inficirana sa nepoželjnim mikroorganizmom ne mora uvek da širi neprijatan miris.
  • Uglavnom se mikroorganizmi unište tokom kuvanja hrane, ali neke vrste i dalje mogu da otpuštaju toksične supstance koje mogu da izazovu dijareju i povraćanje nakon jela.
  • Upotreba kondoma tokom seksualnog odnosa smanjuje rizik za širenje polno prenosivih bolesti.

Kako lekar leči bakterijsku infekciju?

Bakterijske infekcije se obično leče pomoću specijalizovanih antibiotika, koji uništavaju određene bakterije koja je izazvala određenu bolest.

Kako bi doktor bio siguran da je antibiotska terapija bila uspešna, on od pacijenta može tražiti uzorak, zavisno od lokalizacije infekcije, npr. uzorak urina i stolice, bris iz grla ili uretre

Kako doktor leči virusnu infekciju?

Virusi nisu u mogućnosti da se razmnožavaju sve dok se ne usele u ćeliju domaćina.

To je razlog zašto se virusna infekcija prepušta samo odbrambenim sposobnostima imunog sistema, iako to pacijenti teško prihvataju kada lekar kaže da je jedini lek simptomatska terapija i da „pustimo da bolest ide svojim tokom“.

Simptomatska terapija za virusnu infekciju, npr za influencu (grip), bi bila sledeća:

  • Poveći unos tečnosti (samo voda i čaj).
  • Odmaranje kod kuće. Ljudi koji sa virusnom infekcijom idu na posao ili školu ne samo da povećavaju rizik za širenje infekcije svojim kolegama, nego i sebi povećavaju rizik za dobijanje bakterijske infekcije.
  • Uzmite lekove za bolove, kao što su paracetamol ili brufen, koji istovremeno snižavaju visoku temperaturu.
  • Vakcina daje telu pomoć da se brzo i efikasno bori protiv virusa.

Sve je veći broj i antivirusnih lekova koji sprečavaju umnožavanje virusa i time ubrzavaju oporavak.

Na žalost, dotični lekovi se mogu koristiti samo za vrlo mali broj virusnih infekcija i ograničene su efikasnosti.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje